Ova serija inspirisana je podvizima ilegalaca u okupiranom Beogradu. Lica i događaju su izmišljeni. Svaka sličnost je slučajna – tekst je koji stoji na kraju svake epizode tv serije Otpisani, snimljene 1974. u produkciji TV Beograd. Ipak, mnogi likovi i događaji prikazani u seriji imaju jasnu vezu sa stvarnim ličnostima, a pojedine epizode u potpunosti su posevećene određenim događajima, kao što su – paljenje nemačke garaže, upad ilegalaca u bolnicu, organizovanje ilegalne štamparije, organizovanje atentata na agente Specijalne i policije i dr. Jedan epizodni, ali svakako upečatljiv lik iz serije je mladić Srba, koji se pojavljuje u sedmoj epizodi Banjički logor. Iako nije jedan iz grupe „otpisanih“, ovaj mladić, u mestralnom tumačenju Danila Lazovića, kome je ovo bila prva značajna uloga, ostao je u sećanju svim ljubiteljima serije.
Lik Srbe nastao je po časovničarskom radniku Aleksandru Ignjatoviću (1915–1941), jednom od mnogih rodoljuba koji su skončali u ćelijama zatvora Gestapoa u Ratničkom domu (Dom vojske). Ovaj prkosni patriota nije pripadao komunističkom ili bilo kom drugom političkom pokretu, a njegovu sudbinu otkrio je službenik Državnog sekreterijata unutrašnjih poslova Branislav Božović prilikom pregleda zaplenjene arhive beogradskog Gestapoa. U njegovom dosijeu nalaze se tri prijave protiv Ignjatovića. Prvu je podneo folksdojčer Oto Riger i u njoj je zapisano – Privremeno sam zaposlen kod časovničara Mihaela Šumahera. Ja i moj majstor smo folksdojčeri. Jutros oko 7.15 časova došao je u našu radnju Aleksandar Ignjatović i upustio se s mojim šefom u razgovor... Ignjatović je rekao mom šefu da je ispravno što se u šumi nalaze Srbi koji ubijaju nemačke vojnike.
U drugoj prijavi, koju je podneo Franc Dragićević stoji – Ignjatovića poznajem već oko dve godine. Još tada je bio komunistički nastrojen. No jutros, kada je došao u našu radnju, preterao je svaku meru... S obzirom na situaciju u Rusiji, Ignjatović je hteo da se kladi s mojim šefom Šumaherom u sumu od sto dinara da Nemci neće nikad osvojiti Lenjingrad, da u Moskvu uopšte neće ući... Zatim je napao nemačke izveštaje... Poslednju treću prijavu, kojom su potvrđene prve dve, podneo je časovničar Mihael Šumaher i u njoj se navodi – Zovem se Mihael Šumaher, nastanjen u Čika Ljubinoj ulici broj 10... Odmah po otvaranju svoje radnje, 1936. godine, uzeo sam na zanat Ignjatovića, koji je imao 15 godina. Kod mene je radio dve godine kao šegrt, a godinu dana kao pomoćnik... O Nemačkoj se uvek rđavo izražavao. Danas je ušao u moju radnju oko 7.30 časova. Ja sam ga odmah dočekao sa najnovijim vestima iz dnevnih novina i pitao ga šta misli o tome. Ignjatović je na to odgovorio da ne veruje nemačkim izveštajima. Dalje je rekao da Ribentropa ništa ne košta da umoči pero i umesto 10.000 tona napiše 100.000 tona potopljenih brodova, a zatim da to u novinama objavi... Nadalje sam ga pitao kakvu to svrhu ima što komunističke bande u Beogradu i van Beograda ubijaju nemačke vojnike, jer ipak se za jednog nemačkog vojnika ubije pedeset komunista. Ignjatović je na to odgovorio: „Ispravno je ubijati nemačke vojnike, jer se time nanosi šteta nemačkom Vermahtu!“ Sve ove izjave rekao mi je u lice sa određenom propagandističkom tendencijom.
U dosijeu se takođe nalazi i zapisnik sa salušanja Ignjatovića, koje je izvršio islednik Degert, u prisustvu tumača Andersa, koji je vodio zapisnik:
- Jeste li vi, Ignjatoviću, rekli da ne poklanjate nikakve vere izveštajima Vermahta?
- Da!
- Da li vas je Šumaher pitao kakvu svrhu ima to što komunističke bande u Beogradu i van Beograda ubijaju nemačke vojnike?
- Da!
- Šta ste vi na to odgovorili?
- Ja sam na to odgovorio da se to ne događa samo ovde nego u čitavoj okupiranoj Evropi.
- Je li vam Šumaher rekao da se za svakog Nemca strelja po pedeset komunista?
- Da!
- Zašto vam je Šumaher to rekao?
- Zato što sam ja Šumaheru pre toga rekao da je ispravno što nemačke vojnike ubijaju.
- Jeste li rekli da se ubijanjem nemačkih vojnika oštećuje nemački Vermaht i da je to vama pravo?
- Da!
- Jeste li kazali da Ribentropa ništa ne košta ako zamoči pero i umesto 10.000 tona navede 100.000 kao tonažu potopljenih brodova?
- Ne! To nisam rekao o Ribentropu nego o Gebelsu!
- Iz kojeg razloga tako razgovarate?
- Zato što ne verujem da će Nemačka pobediti.
- Zato ste svakako kazali da je ispravno što ubijaju nemačke vojnike?
- Da!
- Zašto smatrate da je ispravno da se u Srbiji vrše akti sabotaži i ubijanje nemačkih vojnika?
- Zato što će tako brže propasti borbena snaga Nemačke.
- Jeste li svesni toga šta je to komunistička propaganda i huškanje stanovništva protiv okupacione armije?
- Da!
Nakon završenog saslušanja, pedantni gestapovski islednik svoje predpostavljene izvestio je sledećom porukom – “Ignjatovićeva izjava jasno pokazuje kakvu opasnost on predstavlja. Zbog toga nije potrebno bliže obrazloženje da je proigrao svoj život”. Nekoliko dana kasnije, 29. septembra 1941. Ignjatović je ubijen. Posle otkrivanja njegovog dosijea, u zaplenjenoj arhivi Gestapoa, njegovo prkosno držanje pred islednikom zabeleženo je u knjizi Stazom malih spomenika Đure Livade, a potom i u knizi Otpisani Dragana Markovića. Prilikom pisanja scenarija za istoimenu tv seriju, Marković i Siniša Pavić su likom Srbe, oživeli sećanje na Aleksandra Ignjatovića. Uprkos manjim izmenama – Srbu u seriju saslušava zloglasni major Kriger, a potom strada prilikom pokušaja bekstva iz logora na Banjici – tada mladi glumac Danilo Lazović veoma je upečatljivo oživeo i od zaborava otrgnuo rodoljuba Aleksandra Ignjatovića čiji herojski primer treba i danas da bude primer odnosa prema okuaptoru.
Drug M
